Pogled na... - Srbija

Raste kreditna aktivnost, privreda smanjila dug

Prosečan građanin Srbije pre devet godina bio je kreditno zadužen sa 401 evrom, a danas u proseku sa po 883 evra. Posle nekoliko meseci, pa i godina stagnacije, Udruženje banaka saopštava da se kreditna aktivnost banaka prema stanovništvu polako oporavlja, dok se privreda sve više razdužuje. Uteha je da visina nenaplativih kredita više ne raste.

Koliko para, tolika i kuća, kažu Japanci. Naša se poslednjih godina prilično smanjila, ali stabilan kurs i niska inflacija doprineli su čistijim računima, pa su poslednjih meseci posle duže stagnacije krediti stanovništvu porasli za 250 miliona evra dok je privreda smanjila dug prema bankama za 650 miliona evra.

"Mi smo imali stalni pad kreditne aktivnosti po jedan dva procenta na mesečnom nivou i povećanje zaduženosti odnosno povećanje docnje posebno kod građana je zaustavljeno i zato je to ohrabrujući signal. Mi očekujemo da se ova situacija potpuno stabilizuje i da posle toga imamo značajnije povećanje kredita i kod privrede i kod građana", kaže Veroljub Dugalić sekretar UBS.

Ali u situaciji smanjenih plata i penzija banke su opreznije pri odobravanju novih pozajmica, posebno prdeuzetnicima početnicima gde je zabeležen najveći pad zaduženosti u poslednjih šest meseci za čak šest milijardi dinara.

Novac za početak biznisa dobili su tek preko fondacija "Divac" i "Unikredit", jer redovnim putem to nije bilo isplativo.

Iako sa inovativnim pelenama od bambusa koje se ne bacaju, u firmi "Daj Daj" ne bi mogli da planiraju razvoj firme.

"Standardni kredit za nas bi bio teško ostvariv, s obzirom na težinu plasmana na tržište, zbog toga ova bespovratna sredstva jesu jedan vid podrške da bi se planirao izvoz", kaže predstavnik firme "Daj Daj".

Preko fondacije "Unikredit" i "Ana i Vlade Divac" poslednje dve godine je odobreno 100 evra bespovratnih sredstava početnicima u biznisu.

"Krediti koje daju banke ne bi mogle da im pomognu da naprave taj prvi korak", kaže Vlade Divac.

Bankari su kod komercijalnih kredita daleko realniji i uključeni su u radne grupe za iznalaženje rešenja za nenaplative kredite.

"Nekako se taj problem vuče već šest godina. Kod stanovništva nije toliki kao kod privrede, ali poslednji podaci ohrabruju, kako u Srbiji koja stabilizuje javne finansije tako i u regionu gde se domaći proizvod oporavlja i to je neophodan uslov da se i ekonomija opravlja", kaže Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke.

A da bi se potpuno raščistili računi i krenulo u novo zaduživanje, najavljen je do kraja godine model rešavanja nenaplativih kredita u šta su, osim banaka, uključeni Narodna banka, MMF, Ministarstvo finansija i Svetska banka.